slide-1.jpg slide-2.jpg slide-3.jpg slide-4.jpg slide-5.jpg slide-6.jpg

slide-1.jpg

slide-2.jpg

slide-3.jpg

slide-4.jpg

slide-5.jpg

slide-6.jpg

PreviousNext

Svetozar Marković (1846-1875)

Svetozar Marković bio je novinar i publicista, rodonačelnik socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako je kratko živeo, uspeo je da razvije svoje učenje, dobije pristalice, stvori pokret. Razvio je živu javnu i književnu delatnost, pokrenuo je i prve socijalističke listove, ostavio opsežno publicističko delo. Marković je dao temeljitu kritiku celokupne srpske stvarnosti obuhvativši njene društveno-ekonomske, političke, kulturne i književne aspekte. Kao književnik, nastupio je sa stanovišta "kritičara realiste", postavivši sebi zadatak da oceni ne samo pojedinačne pojave u dotadašnjoj književnosti, već njen opšti pravac.

Naravno, najviše nas interesuje šta je to veliki mislilac govorio o školi, vaspitavanju i obrazovanju.

"Ja sam ostavio skamije Velike škole u to vreme kad čuveni štapovi, cilindri i ogrtači velikoškolaca dostigoše svoj vršak, kad sve kavane u okolini Velike škole behu napunjene "pravnicima"... svi astali za kartanje behu zauzeti đacima, a na biljaru niko ne mogaše dobiti reda od velikoškolaca... moja prošlost, moje jadno vaspitanje i učenje dođe mi kao rđav san."

Pedagoška misao Svetozara Markovića kod nas nikada nije dovoljno proučavana, a još manje uzdizana, možda zato što je bila kritička. Šteta, jer ovaj mladi čovek je imao jednu od najhumanijih i najsjajnijih vizija budućnosti u sferi obrazovanja.

Markovićevo razmišljanje se zasniva na nacionajlnom pedagoškom nasleđu s jedne strane i humanističkom pogledu s druge.

Bio je veliki protivnik tiranske dinastije udružene sa birokratijom, konzervatizmom i liberalizmom. Borio se pametno rečju, a to je snaga iznad svih drugih. Govorio je da nikakav zakon ne može da bude nad ljudskom kritikom.

Školstvo je kritikovao zato što ne razvija slobodoumnost i rodoljubivost, a učitelje zbog toga što nisu pokazivali volju da nastavu izvode po nastavnom planu i programu, već su koristili metež, neznanje i nerad koji je u sistemu već postojao.

"Roditelji su se u ovom pogledu ugledali na učitelje, koji su protiv svih pravila savremenog vaspitanja, takođe koristili svoje đake za pranje posuđa, čišćenje stana, ili pak čuvanje učiteljske dece. Vlast je strogo kažnjavala roditelje zbog izostanka dece iz škole, dok nikada nije pozivala učitelje na odgovornost zbog zloupotrebe đaka."

Posebno treba naglasiti primenu nedozvoljenih vaspitnih sredstava-batina, psovki, zlostavljanja i drugih nedostojnih mera:

"Redovno, svakog dana, učitelj je pitao ko ne zna i ko je bio nemiran. Neki su bili postavljeni da kleče; neki su bili bijeni u potpunoj formi, a drugi su samo dobijali packe; neki su opet postavljani u "aps", a kad je učitelj bio u osobitom raspoloženju, onda je (sigurno radi obrazovanosti) postavljao krivca da "stoji". Kod nas je to bila najveća kazna i bila je određena za velike grešnike. U našem razredu visio je konopac od zvonceta među dva direka; grešnika su vezivali konopcem za jedan direk i zapovedali mu da stoji na jednoj nozi, pa mu se još davala testija puna vode da je drži pred sobom, dokle god se "ne pusti" škola. Razume se da je fizički nemoguće da se dete održi u tom položaju. Ruke i noge su malaksale, zato ga je učitelj počastio batinama i kad se takim načinom odmorio, prinuđivao ga je da zauzme pređašnju pozu."

Ali najgore od svega, po mišljenju S. Markovića, bilo je sistematsko zaglupljivanje omladine. "Iz naših seoskih škola izlazi iz pedeset samo jedan koji ume čitati i pisati kako valja. Mesto toga da se staraju da razviju naš um, da nas pobude da mislimo i time da probude u nama ljubopitstvo za znanjem oni su nas terali da učimo gomilu reči, kojima smisla nismo razumevali. Stvar je bila nemoguća, i po tome uopšte uzevši đaci su odgovarali traljavo. Profesori, mesto da uvide šta je u stvari, smatrali su to kao inat i terali su nas batinama da se učimo. Sad se zaista rađao i inat (izvestan đački izraz "neću da učim") ali još više strah, i svaki, ko i nije mogao da nauči, starao se da prevari: da beži s časova, i da se javlja na čas samo onda, kada je lekcija laka; ako je bio prevod on ga je napisao na knjizi; ili ako je govorio s mesta on je gledao da čita sve iz knjige svog druga koji je sedeo pred njim. Naši profesori iskvarili su nas i uglupili, pa su se posle tužili kako smo glupi, kako smo pokvareni, kako nećemo da učimo, i ispravljali su nas-batinama.

Jedni su ostajali i u višim razredima velika deca. Oni su učili da dobiju dobru belešku, da dobiju naklonost profesora i na ispitu "knjigu" ili "pohvalitelni list"; a najglavnija je pobuda bila ona prva tj. dobra beleška, da pređu iz razreda u razred–da svrše školu. Druga je polovina učila ali iz surevnovanja. Svaki se u toj polovini starao da prevaziđe drugog i da postane "prvi đak". Ovo surevnovanje naročito su podsticali naši profesori, i oni su ga podsticali svima sredstvima, kao laskanjem, nagradama, davanjem vlasti nad drugima (cenzori, šedatroi) itd. U sedmom razredu bilo nam je dozvoljeno da uzimamo knjige iz biblioteke. I da smo mi bili ostavljeni sopstvenoj pameti,može biti da bi štogod izišlo, ali na nesreću nas su učili retorici i poeziji. Mi smo imali glave pune nekih teorija o tome šta je drama, šta roman, šta je visoki slog, šta je polet u mislima. Mesto da tražimo u dramama žive ljude sa mislima i osećanjima, mi smo tražili zaplet, fabulu i tendenciju-znamenita tri jedinstva; zamršaje i razmršaje; "gromopucatelne" fraze i "srcerazdiratelne" teatralne scene."

Svetozar je govorio i ovo:

"Čovek nije stoka, pa da mu je jedina celj da se dobro naždere... Suvišno uživanje samo presićuje i tupi čoveka. Cilj vaspitanja mora biti celokupni telesni, umni i moralni razvitak ličnosti."

"Zabava koja razvraća um nije zabava, već demoralisanje. Takva zabava može samo smetati rasprostiranju istine. To je toliko isto kao kad bi ko davao kome postojano slatkiše, što kvare želudac, da ga privikne jelu. Razume se da pokvaren želudac nije kadar posle da vari ni zdravu hranu. Zabavljati um može samo onaj predmet koji mu daje hrane za misli."

"Naša je celj da naukom pomažemo napredak srpskog naroda. Napredovanje naroda ogleda se poglavito u ove tri strane: materijalnom blagostanju, obrazovanju i slobodi."

"Ostavite deklamacije o mukama srpskim! Kad se oslobodimo, deklamovaćemo divnije pesme o preporođenju srpstva. A sad prikupljajte snagu za teška vremena. Dižite uspavani srpski duh! Učite se naukama što pomažu da se slomije sila neprijateljeva."

Detalji

Kontaktirajte nas

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net) Unesite kod sa slike

Gimnazija "Svetozar Marković"

Ul. Branka Radičevića br. 1

18000 Niš, Republika Srbija

Tel./Faks: +381 18 254 396

Tel: +381 18 242 984

Web: www.gsm-nis.edu.rs

E-mail: gsm-nis@open.telekom.rs