|
DUXI90
|
 |
« Odgovor #2 poslato: Mart 22, 2008, 01:20:26 pm » |
|
Jedan od mojih omiljenih viceva. Idealan je za smorne časove, ekskurzije, gubljenje vremena...
GLOGIČ:
Bilo neko naizgled pusto ostrvo. Onako usred mora, oko njega naravno ajkule plivaju, po obodima plaža, na ivica plaže palme... Kad zadješ malo više u tu šumu naićićeš na jednu čeličnu ogradu visoku 3m kroz koju je puštena električna struja. Ako slučajno nađeš načina da prođeš unutra sačekaju te besni psi koji te sateraju u još jednu smrtonosnu ogradu. Iza te druge ograde nalazila se kasarna...
Ona je služila za obučavanje regruta, koji će kasnije služiti kao najjača odbrana naše zemlje (na ostrvu?! al da ne kvarimo vic...). Unutra razni poligoni, vozni park, heliodrom, spavaone, kantina, uprava, i jedan veliki napušteni bunker (nije korišćen još od II svetskog rata pa su čak i mislili da ga sruše).
U kasarni, naravno, vladala je stroga disciplina. Svi pod konac, svako zna šta mu je poso, niko nesme da se suprotstavi nadređenome, a pogotovu majoru, koji je bio upravnik te kasarne. Taj čovek je uterivao strah u koske svim vojnicima. Svi su ga se plašili, i skoro svi su zbog toga radili ono što im se naradi. Skoro svi? Pa, u svakom žitu ima kukolja...
Bila su tu tri lika koji kako se uhvate za nešto odma ga prejebu. Ko da su bili nesposobni za sve. Komandiri nisu znali šta će više sa njima... Krene major jednom u obilazak kasarne i srtene jednog od te trojce. On onako neuredan izgubljen sav šeta se tu po kasarni. Priđe mu major i pita ga:
- Dokle ćeš bre ti tako da kvariš ugled ove kasarne? Ne mogu više da se obračunavam sa tobom. Šta god da ti dam da radiš ti ga usereš. Daj molim te kaži šta znaš da radiš to da ti dam, samo da te ne gledam ovako beposlenog kako se šetaš po kasarni.
- Pa pojma nemam druže majore... Ajde mogu da pokušam da nešto zidam... Ćale mi je bio zidar, deda zidar, pa valjda sam nešto povuko na njih...
- Ajde ti onda meni da ozidaš onaj stari bunker. Evo dajem ti mesec da na fore. Jel može?
- Može.
I baci se vojnik na zidanje.
Krene major dalje i sretne i drugog debila.
- Jao kad te vidim takvog neurednog para mi krene iz ušiju, mozak mi proključa! Kvariš bre ugled kasarne, jer si svestan toga?! Uzmi nešto da radiš, bilo šta, al da ga odradiš kako valja...
- Pa mogu ja nešto da krečim. Deda mi je bio moler, otac moler, cela familija mi je držala vljak i kofu sa kreč u ruke. Učio me je nešto ćale njegov zanat, pa mogu da pokušam.
- Odlično. Onj bunker što se ovaj sprema da ga ozida, ti ćeš da omalterišeš i okrečiš.
- Ajde ću da pokušam...
Nadje major i trećeg besposličara i pita ga:
- Kad ćeš ti već jednom da se dovedeš u red? Možeš da zamisliš da dođe inspekcija i da te vidi takvog? Nevalja za tebe, al bre i ne valja za mene. Mnogo bi bilo bolje kad bi ti jadan umeo nešto da rediš, a ne kad ti dam nešto da radiš ti ga samo usereš. Uzmi da radiš nešto sam. Bilo šta. Al da to što odradiš ne uništi pola kasarne, i od tebe neku fajdu da vidimo.
- Ja eto umem da napravim glogič.
- Pa ne znam ja šta ti je taj glogič, ali bolje išta nego ništa. Ajde, kad sam i ovima dao po mesec dana, imaš i ti tačno mesec da napraviš taj tvoj glogič, šta god to bilo.
Od tog dana sva trojca su se bacila na posao, jedva da si mogo da ih vidiš po kasarni, prođu samo kroz kantinu da jedu, vide ih u spavaonama, ovako seu sve vreme negde žurili, nešto spremali, što pre da obave posao. Kad je prošlo mesec dana major dodje da vidi rezultate njihovog rada. Bunker ozidan savršeno. Svaka cigla na svom mestu, fuge popunjene, ništa ne štrči, sve uklopljeno kako treba. Čvrsto je tako da atomka ne može da ga sruši. Izmalterisan glatko ko staklo, nemož da se počešaš kad se navališ a kamo li nešto drugo. Ma zrnce peska se ne primećuje kolko je dobro izgletovan. Okrečen je još bolje! Lik je odradio šare samo tako, neke kamuflaže oslikane tako da stojiš pored bunkera jedva primetiš da je tu, a kamo li neko iz aviona da provali da tu nešto postoji. Nađe major onog zidara i molera pa ih hvali:
- A momci, odličan poso. Vidite kako čovek može da uradi sve samo kad hoće. Ja za ovaj odličan posao ima da vas nagradim. Dobijate mesec dana odsustvo.
Srecni, otrče oni do svojih kofera i krenu da se pakuju.
U tom trenutku iz bunkera izlazi i treći lik držeći nešto u ruci.
- Šta ti je bre to?
- Glogič.
- To ti je glogič?! Pa ti li me to zajebavaš?! Pa mene li si našo pizda ti materina?! Marš tamo, za kaznu mesec dana ima da ljuštiš krompir, da čistiš dvorište, da održavaš svinjac i kokošarnik!
I izbije mu glogič iz ruke...
Dva dana posle toga najavio se u posetu general... Taj general, strašan čovek! Major se usro, zatego još jaču disciplinu. Dođe general i razgleda onako sa majorom i još nekim budžama kasarnu. Sve onako ide, gleda i klima glavom. Zadovoljan je načinom rada.
- Dobar si ti sinko. - kaže on majoru - Dobro vodiš ovu kasarnu.
I dođu tako oni do bunkera. General se oduševi!
- Pa ovo je najbolji bunker koji sam ikad video! Pogledajte tu čvrstinu, to savršenstvo izrade. Kako mu je površina glatka... A još kamuflaža! Perverzija! Koji su ovo genijalci radili? Da li znate? Mogu li da upoznam ljude čije su spretne ruke napravili ovako nešto savršeno?
- Izvinite, ali ja sam im dao odsustvo. Morao sam da ih nagradim za ovako nešto.
- A, tako treba! Odličan ste vi vođa. Znate da držite disciplinu, a i da nagradite za trud. Daleko ćete vi da dogurate u vojsci, ima za vas budućnosti. Čim stignem u generalštab preporučiću vas za unapređenje.
I krenu oni od bunkera kad najednom general zastade.
- Šta je ovo? Jao vidi glogič!
I uze on onj glogič u ruke.
- Jao kakvo savršenstvo izrade! Pa ovo prevazilazi sve što sam u životu video! Kakve obline, kakva funkcionalnost! Ovo je definitivno remek-delo nekog velikog genija! Kakva umetnost! Gde je on? Gde je taj mladi um koji je osmislio i sproveo u delo ovako nešto genijalno?
Major počne da se stiska, da zamuckuje...
- Pa, ovaj... znate... Ja sam njega poslao za kaznu da ljušti krompir...
- ŠTA?! DA LJUŠTI KROMPIR?! Pa jeste vi normalni?! Pa hoćete ja vas sad za kaznu da nateram ceo život da ljuštite krompir?! Kako ste mogli da sputavate ovakav genijalni um?!
- Izvinite, ali ja sam ceo svoj život posvetio vojsci. Otac mi je bio vojnik, deda vojnik. Samo za vojsku znam i za to sam se spremao od malih nogu. Ne razumem se ja u tu vašu umetnost. Nego vi meni kažite šta je to? Da drugi put ne pogrešim...
- A, pa to ti je konzerva pasulja koju probušiš sa dve strane pa kad sipaš vodu čuje se GLO, GLO, GLO.
|
Mart 02, 2008, 08:50:44 pm
Dilber MC Theme by HarzeM