slide-1.jpg slide-2.jpg slide-3.jpg slide-4.jpg slide-5.jpg slide-6.jpg

slide-1.jpg

slide-2.jpg

slide-3.jpg

slide-4.jpg

slide-5.jpg

slide-6.jpg

PreviousNext

Botanička bašta

U senci mandarinskog drveta...
 
Ulaz u baštu

                   Kapija bašte


Botanička bašta Gimnazije „Svetozar Marković“ nastala je početkom 80. godina prošlog veka, na inicijativu tadašnjeg direktora škole, Ratka Đenića, i profesora biologije, Bogoljuba Bate Spasojevića.

                                Profesor Bogoljub Bata Spasojević u bašti

Neprocenjivo bogatstvo bašte leži u retkim i unikatnim primercima biljaka. Oko sto vrsta i varijeteta iz različitih delova sveta smešteno je na prostoru od oko 1700m2, na kojem se ovaj unikatni „biološki muzej“ prostire. Ono što, verovatno, mali broj učenika zna, jeste činjenica da svakodnevno, ulazeći u botanički vrt, ulaze u svet retkih, ugroženih, ili pak veoma značajnih biljnih pri¬meraka za neke od svetskih kultura. Počevši od sekvoje, duglazije, američke srebrne jele, sevrnoameričkog Vajmutovog bora, preko japanske trešnje, kriptomerije, metasekvoje, kineske magnolije i bambusove trske iz Azije, pa do “domaće“ Pančićeve omorike i ariša – sve to, iako nepotpuno pobrojano, godinama okružuje učenike Gimnazije.  
Ono što često najviše fascinira svakodnevne posetioce botaničkog vrta jeste „ono zeleno“, hlebno drvo koje vodi poreklo sa Indijskog okeana i zapadnog Pacifika. Njegovo stablo može da naraste i do 18 metara, a može da izraste i do 800 plodova koji se koriste kao osnovna namirnica u mnogim tropskim krajevima. Plod je bogat skrobom, nije ukusan sirov, a pečen ima ukus nalik krompiru ili hlebu, pa je drvo tako i dobilo naziv. Stanovnici Šri Lanke ga često jedu sa šećerom, kao desert.
Ono što svakako služi na ponos botaničkoj bašti Gimnazije „Svetozar Marković” jeste mandarinsko drvo ili ginko koje je bilo široko rasprostranjeno na Zemlji pre oko 170 miliona godina. Smatra se reliktnom vrstom koja potiče još iz mezozoika, a danas se može naći još samo u planinama jugoistočne Kine ili u parkovima, botaničkim baštama i dvorištima kineskih i japanskih hramova gde se poštuje kao sveto drvo. Listovi i seme ove biljke sadrže eterična ulja, taninsku kiselinu, veliki procenat flavonoida, glikozida i ginkolide. Zbog niza lekovitih svojstava, Svetska zdravstvena organizacija priznala je ginko kao legitimno sredstvo u borbi protiv demencije i Alchajmerove bolesti, ali i kao sredstvo za poboljšanje saznajnih sposobnosti i pažnje. Dakle, pred samom školom nalazi se rešenje za neke od najvećih učeničkih problema. Takođe, mandarinsko drvo je omiljena parkovska biljka, jer je utvrđeno da prečišćava vazduh u gradovima i dobro podnosi zagađenost.
Bašta je tokom godina našla široku primenu, od improvizovane učionice tokom vrelih junskih i septembarskih dana do istraživačkog centra za mlade biologe, zaslužnog za neke od nagrada na Republičkim i Saveznim takmičenjima.
Bivši učenici, koji su nesebično učestvovali u njenom stvaranju, sećanja na baštu vezuju najčešće za rad i odgovornost, uživanje u prirodi, upoznavanje i stvaranje simpatija „pogledom preko grabulja“. Danas je stvar malo drugačija. Bašta predstavlja utočište za sve učenike koji su ljubitelji zelenih površina, ili i za one koji vreme u školi žele da provedu pod otvorenim nebom, bilo u toku časa ili odmora.
Bogatstvo bašte je neprocenjivo, a najveću zahvalnost dugujemo profesoru Bati Spasojeviću i sekciji „Mladih biologa”. To potvrđuje i Povelja Saveznog ministarstva za životnu sredinu, dodeljena školi 3.6.1994. godine, povodom Svetskog dana životne sredine, koja predstavlja jedno od najznačajnijih priznanja dodeljenog školi „za iskazanu dobru volju, plemenit i vredan trud uložen za dobrobit i kvalitet života sadašnjih i budućih pokoljenja svog naroda, u akciji oplemenjivanja i uređivanja prostora Jugoslavije".
Botaničku baštu prate već dve generacije. U poslednje vreme, svake godine neko od novih učenika sazna da su njegovi roditelji ili bliži rođaci deo ove ponosne tradicije, da su učestvovali u stvaranju ovog botaničkog muzeja, zbog čega svaki novi učenik preuzima odgovornost za njegovo očuvanje.

Detalji

Kontaktirajte nas

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net) Unesite kod sa slike

Gimnazija "Svetozar Marković"

Ul. Branka Radičevića br. 1

18000 Niš, Republika Srbija

Tel./Faks: +381 18 254 396

Tel: +381 18 242 984

Web: www.gsm-nis.edu.rs

E-mail: gsm-nis@open.telekom.rs