 Festival “P ekarski dani” održava se svake godine, najčešće sredinom oktobra. Ove godine je takmičenje za najlepši slavski kolač održano 21.10.2011. Cilj je napraviti najlepši slavski kolač, koji će oceniti posetioci i stručni žiri. Nije dovoljno napraviti samo lep slavski kolač, već i napraviti lep aranžman koji će sigurno privući pažnju posetilaca ali i žirija. Pored kolača se postavlja lep ukrasni stonjak, caša vina, sveća i ikona .
Tog dana dolaze učenici srednjih škola iz cele jugoistočne Srbije. Učestvuju prehrambeno hemijske skole, pekarske, mlekarske, kao i gimnazije. Tu su i članice udruženja žena koje peciva i kolače prave ceo svoj život.
Naša škola je po drugi put učestvovala na festivalu. Ekipu su sačinjavali članovi etno sekcije škole: Jovan Stojanović, Pavle Ranđelović, Nikola Stamenić, Anđela Stević, Kristina Ninović i Marija Živković. Učenike je u Aleksinac vodila profesorka Marija Cvetković, a glavni organizator je profesorka Žaklina Eftimovski.
Nismo imali uspeha uspeha kao prošle godine (kada smo osvojili drugo mesto), ali smo dobili dosta pohvala od strane posetilaca. Kao škola dobili smo zahvalnicu i knjigu.
Organizatori su nam priredili obilazak obližnjih manastira i značajnih istorijskih mesta.
Zahvaljujemo se opštini Medijana koja nam je omogućila prevoz.
Jovan Stojanović IV8
Nikola Stamenić II5
|
|
Gimnazija “Svetozar Marković“ realizuje projekat pod nazivom “New technologies and volunteering. Combating isolation and social exclusion in commun ities“, zajedno sa SOU „Tsar Simeon Veliki“ iz Vidina (Bugarska) pod pokvroviteljstvom Akademije centralnoevropskih škola – ACES.
Projekat naše Gimnazije i partnerske škole se bazira na pomoći starijim osobama i deci sa posebnim potrebama u rukovanju računarom, odnosno obuka za korišćenje interneta i socijalnih mreža. Osim dva kursa – za stariju populaciju i decu sa posebnim potrebama, predviđen je i konkurs za najlepše božićne prezentacije, koje će biti podeljene deci predškolskog uzrasta. Najinteresantije aktivnosti projekta su, svakako, razmene učenika iz partnerskih škola. Učenici iz Vidina su bili u Nišu od subote, 5.11. do ponedeljka 7.11.2011.
Otvorenog srca primili smo učenike iz gimnazije iz Bugarskog grada Vidina. Stigli su u subotu, 5.11. oko podne. Različitost jezika i stidljivost u početku prevazišli smo radionicama na kojima smo se bliže upoznali. Bilo je dosta smeha i zabave.
Upoznali smo ih sa svojim porodicama i saznali nešto više o njima. Prihvatili smo izazov da za ova tri dana budemo njihovi vodiči. Morali smo da uskladimo, s jedne strane, upoznavanje sa istorijom i znamenitostima Niša, a s druge, provod i noćni život. Spomenik oslobodiocima Niša, Obrenovićeva ulica, Kej, park Sv. Save, Kalča, Banovina, Tvrdjava, Saborna crkva su bile obavezne destinacije. Posle „Foruma“ u kojem smo proveli najviše vremena odveli smo ih na prepoznatljiv Niški roštilj. Uživali smo u hrani, piću i tradicionalnoj srpskoj muzici.
U nedljelju ujutru, iako nam je jako teško palo budjenje, krenuli smo na jednodnevni izlet u Đavolju Varoš. Išli smo sa dva autobusa. Našim i njihovim. Kada smo stali na parking, ispred ulaska u Đavolju Varoš nazirali su se samo obrisi vrhova sedimentnih stena. Pošli smo vijugavom stazicom. Vodič je bio sa nama i usput nam je pričao, nama već poznate legende o Đavoljoj Varoši. Naši gosti iz Vidina nisu dobro znali naš jezik pa je njihova profesorka prevodila. Naišli smo na izvor i potočiće sumporne vode i polako smo se približavali tim fascinantnim stenama. Gostima iz Vidina je pri samom pogledu na te poznate „kamene svatove“ zastajao dah. Pogled je stvarno bio spektakularan i na samom tom mestu osećala se neka čudna energija. Svi smo nemo posmatrali i slušali priče našeg vodiča. Napravili smo nebrojano puno snimaka. Vratili smo se drugim putem i išli smo ka crkvi Sv. Petke. Tamo su nas dočekali samo temelji i ostaci crkve, vodič nam je ispričao i priču o crkvi. Tu smo na ostacima srednjevekovnog oltara izvršili „obred“ za koji su nam rekli da će nam doneti sreću. Sve smo to uradili uz čudne osmehe i nevericu, ali nikad se ne zna u šta čovek treba verovati. Drvo koje raste iz sredine temelja crkve je izgledalo čudno sa svim tim vezanim maramicama kao da je samo na njemu pao sneg. Pre izlaska iz Đavolje Varoši gosti su kupili suvenire.
Pošli smo ka Prolom banji puni impresija. U banji smo ih ugostili i uživali u pogledu na srne, labudove i ribe, koje uzgajaju vlasnici restorana koji smo posetili. Bilo nam je žao što etno muzej ne radi i što ne možemo gostima približiti nekadašnji način života i kulturu naroda sa tih prostora. Otišli smo iz banjskog lečilišta u kome se nalazi puno izvora lekovite Prolom vode. Banja je poznata po lečenju bubrežnih, kardio-vaskularnih i reumatskih oboljenja.
U povratku smo samo konstatovali kako smo divno proveli dan. Bili smo umorni, ali taj naš umor nije umanjio utisak na sve ono što smo ranije videli. Preovladala su lepa osećanja i naša velika želja da im i to veče bude podjednako ispunjeno kao i dan sa nama.
Stavili smo krunu na prethodni dan, tako što smo ih posle kratkog predaha u našim domovima odveli u školu na karaoke veče i prigodnu zakusku. Puštali smo kako našu, tako i njihovu muziku i to im se vrlo dopalo. Po završetku karaoka žurke izrazili su želju da odemo u neki naš poznati disco club. Iako smo bili umorni, želja da im izadjemo u susret je nadjačala i odveli smo ih u „Vavilon“. Bio je dobar provod ali usled nepoznavanja naše muzike zaključili su da su se bolje proveli na zabavi koju smo priredili u njihovu čast u školi.
Poslednji dan gostovanja organizovali smo gradski reli, da bi bolje predstavili naš grad. Vreme nam nije išlo na ruku i pomalo surovo izjalovilo naš plan. Pošto je padala kiša, bili smo primorani da trasu kojom je reli trebao da prodje skratimo. Da bismo se sklonili od kiše njihove i naše utiske smo sumirali u kafiću. Rastali smo se ispred „Foruma“. Taj rastanak nam je podjednako teško pao i u nama se rodila nada da ćemo im uzvratiti posetu.
Razlike u našim kulturama i jeziku su zanemarljive i provodeći vreme sa njima shvatili smo da su tinejdžeri bez obzira na jezičku, nacionalnu i geografsku pripadnost u stvari, u celom svetu isti.
Kristina Krkić II9
|
|
|
Још један велики успех талената из Србије у знању и науци. Шесточлана екипа освојила две сребрне и четири бронзане медаље на Међународној јуниорској научној олимпијади у Јужноафричкој Републици.
На 8. Међународној јуниорској научној олимпијади у Дурбану у Јужноафричкој Републици шесточлана екипа из Србије освојила је шест медаља, две сребрне и четири бронзане, у такмичењима из физике, биологије и хемије.
Олимпијада је трајала од 1. до 10. децембра у конкуренцији учесника из 50 земаља.
Сребрне медаље за националну екипу Србије освојили су Маријана Вујадиновић, ученица првог разреда Математичке гимназије, као и Лука Бојовић, ученик другог разреда, такође, Математичке гимназије у Београду. Из истог разреда је и освајач бронзане медаље, Максим Стокић.
Бронзане медаље освoјили су и Ирена Ђорђевић и Анђела Шарковић из Гимназије "Светозар Марковић" у Нишу и Стефан Веља, ученик гимназије "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду.
Наша јуниорска научна репрезентација, окићена медаљама, на београдски аеродром би требало да стигне у понедељак, најавио је директор Математичке гимназије Срђан Огњановић.
Преузето са:http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1006582/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5+%D0%B7%D0%B0+%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5+%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5.html |
| JUNIOR ACHIEVENT |
|
|
| Spisak učenika za obuku na temu Socijalnog preduzetništva |
19.11.2011. |
| |
|
|
|
| Ime i prezime |
Odeljenje |
|
|
| Emilija Ivanović |
II - 6 |
|
|
| Kristina Đurić |
III - 1 |
|
|
| Tatjana Stojanović |
III - 1 |
|
|
| Aleksandra Kocić |
III - 1 |
|
|
| Nemanja Milovanović |
II - 7 |
|
|
|
|
|
|
|
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
|
|
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL |